Simo Matavulj je rođen u trgovačkoj porodici iz Šibenika 1852. godine. Kada mu je bilo samo osam godina, izgubio je oca i od tada u njegovom životu počinju da se nižu preokreti. Kasnije, 1864. godine, njegova majka Simeuna se preudala.
Školovanje je započeo kao jako loš đak, da bi vremenom postao predsednik Udruženja književnika Srbije, profesor i jedan od najistaknutijih pisaca.
Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Šibeniku. Zbog neuspeha u školovanju, njegova majka odlučuje da ga pošalje u manastir Krupa 1866. godine, kod strica Serafima. Novo razočarenje za Simeunu dolazi kada Simo odlučuje da napusti manastir i ode u Zadar gde završava učiteljski kurs. Ovim potezom počinje uzlazna putanja njegovog života.
Od seoskog učitelja do književnika
Nakon završetka četvorogodišnjeg učiteljskog fakulteta, Simo Matavulj je nastavio samostalno da se usavršava. Do tada je već govorio italijanski, staroslovenski, grčki i latinski jezik.
Svoju karijeru učitelja započinje u selu blizu Šibenika, kasnije odlazi da predaje u selu Islam u blizini Zadra, da bi na kraju dobio mesto učitelja u Herceg Novom. Od 1881. u Cetinjskoj gimnaziji predaje francuski jezik. U Cetinju se uspinje do položaja učitelja kneževe dece. Takođe je radio i kao novinar.
U ovom periodu Simo Matavulj sklapa značajna poznanstva sa učenim Srbima. 1889. dolazi do Beograda gde radi kao gimnazijski učitelj, 1893. godine staje na čelo Presbiroa u Ministarstvu spoljnih poslova. Dosegao je i položaj predsednika Društva književnika i umetnika, kao i redovnog člana Srpske kraljevske akademije nauka.
Simo Matavulj bio je romanopisac, pripovedač i dramski pisac, predstavnik realizma. Značajan je i njegov prevodilački rad. Napisao je oko 70 pripovedaka i novela, i nekoliko svezaka putopisa. Počeo je da piše u zrelim godinama i nedostatke svog slabog školovanja nadoknadio samostalnim radom na sebi.
Privatan zivot
Simo je bio čovek zaljubljive prirode koji je slobodno vreme često provodio po kafanama i tamo se zaljubljivao.
Matavulj se ženio dva puta. I ovde je njegov život obeležila tragedija kada mu je preminula supruga Milica nakon samo godinu dana srećnog braka. Milicu, lepu učiteljicu u koju se smrtno zaljubio, Simo je u pismima opisivao svojem bratu. Govorio je da je mogao da nađe bogatu ženu ali tada ne bi upoznao Milicu. Nesrećnim slučajem ona je izgubila njihovo dete, a kasnije, malo pre godišnjice braka, umrla od tuberkuloze.
Simo je bio neutešan zbog gubitka voljene. Vreme je provodio u kafani ili na njenom grobu, počeo je da pije i prestao da piše. Ovo se promenilo kada ga je prijatelj upoznao sa bogatom udovicom Ljubicom sa kojom se venčao 1900. godine. Zajedno su proputovali Evropu, živeli u blagostanju, a Simo je nastavio da piše.
Simo Matavulj umire iznenada u Beogradu od moždanog udara 1908. godine.
