Manastir Svetih apostola Petra i Pavla – Na mirnom mestu u blizini Dubnice, izdiže se crkva Svetih Apostola Petra i Pavla – sveto mesto koje nosi ime po svetim apostolima i predstavlja duboko ukorenjeni simbol duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Manastir Svetih apostola Petra i Pavla – Dubnica
Manastir Manastir Svetih apostola Petra i Pavla se smestio četiri kilometra severozapadno od sela Dubnica, uvučen u gustu višegeneracijsku šumu. Pripada Eparhiji vranjskoj Srpske pravoslavne crkve.
Istorija – Nedaleko od manastira se nalazi manastirski konak, nekadašnje boravište monaha. Tokom verskih praznika, monasi bi odlazili u crkvu Svetu Bogorodicu (nekada ženski manastir) koji se prostire 3 do 4 kilometra istočno od manastira. Putem kojim su hodili naziva se i dalje „Kaluđerska putina“. U neposrednoj blizini manastira, sa zapadne strane, teče Manastirski potok, koji se uliva u Dubničku reku iznad sela. Na padini uz manastir, kaluđeri su gajili poznatu vinovu lozu. Nije tačno poznato kada je manastir tačno osnovan, ali se prvi put spominje u turskom popisu iz 1576/1577. godine. Sa dobrim osnovom se veruje da je manastir podignut pre dolaska Turaka na Balkan, čak postoji predanje da je stariji od manastira Prohor Pčinjski.
Posvećenost manastira Manastir je posvećen apostolima Petru i Pavlu, a slavi se 12. jula (Petrovdan). Tog dana se održava i lokalni seoski festival. Dubničani i meštani okolnih sela tog dana posećuju ovaj hram sa svojim porodicama. Nakon verske službe, tutor (osoba odgovorna za crkvu) iznosi izveštaj o prihodima i troškovima manastira tokom godine, a zatim se bira novi tutor za sledeću godinu. Iako svako donese hranu i piće sa sobom, prvo se poslužuje osvećeno jelo od goveđeg mesa, jer se za taj dan uvek kolje junica. Ova tradicija je ostala vekovima.
Postoji verovanje da je nekad davno za kurban koljen jelen koji je tog dana sam došao pred manastir. Međutim, jedne godine je jelen zakasnio i morao je dugo trčati kroz šumu da bi stigao na vreme. Umoran je pao ispred vrata manastira. Iako je zamolio ljude da ga sačekaju da se odmori, oni su ga odmah zaklali. Od tada jelen nikada više nije viđen.
Sveti Petar se smatra zaštitnikom sela Dubnica i njegovih meštana. Postoji legenda koju je često pričala Ljubica Jovanović iz Dubnice, udavao u selo Mečkovac.
Priča kaže da su tri žene iz Mečkovca otišle po vodu na izvor u seoskom potoku. Dok su se pričale, iznenada je padala velika kiša u planini iznad sela. Naglo je nadošla bujica i sve tri žene su se udavile. Starac je pričao da mu se „prikazalo“ da su te žene trebale biti iz Dubnice, ali je sveti Petar gurnuo polje prema Mečkovcu i tako ih je spasio.
Poštovanje crkve Svetog Petra i Pavla i crkvenoj imovini oduvek je bila prisutna među narodom. Crkveni posed nije smeo biti narušen. Ima mnogo istinitih priča koje svedoče o tome. Nakon Drugog svetskog rata, dok se gradila zadružna kuća u svakom većem mestu u Srbiji, komunistička vlast u Dubnici je odlučila da poseče deo šume manastira za gradnju te kuće. U to vreme je crkveni tutor bio Dušan Dodić, poznat kao Abdža, jedan od najimućnijih i uglednih ljudi u selu. Govorilo se da „nije mešao svoj novac sa crkvenim“. Pozvali su Abdžu u Opštinu i saopštili
