Jefimija – Despotica Jelena, kasnije monahinja Jefimija, ostala je upamcena kao jedna od najtragicnijih licnosti srpske istorije. U pocetku zivota Jeleni je sudbina bila priklonjena, ali kasnije su se u njenom zivotu redjali gubitci i tako je iz bogatstva zavrsila u siromastvu, od zene okruzene voljenim ljudima ostala je sama i nasla utehu u Bogu.
Raskosan zivot i tragedije monahinje Jefimije
Jefimija, rodjena kao Jelena, bila je kci uglednog vlastelina. Rodjena je oko 1350 godine. Postala je zena despota Ugljese Mrnjavcevica. Njeno detinjstvo i mladost sigurno su obelezili izobilje i bogatstvo i njen zivot je postao jos lepsi kada je postala majka. Tada krecu nevolje koje se nizu jedna za drugom.
Najpre je, tada jos uvek Jeleni Mrnjavcevic, umro otac, a zatim i sin koji je imao manje od 4 godine. 1371 godine u Marickoj bitci gine njen muz Jovan Ugljesa. U ono doba obicaj je bio da se udovice zamonase, tako je i Jelena, nekada ugledna zena despota ciji je dotadasnji zivot protekao u izobilju, postala monahinja Jefimija.
Nakon sto se zamonasila dosla je u drzavu kneza Lazara ciju je zastitu uzivala. Kako su se nesrece okomile na ovu mladu vladarku, Jefimiju je zadesila jos jedna u nizu. U Kosovskoj bitci njen zastitnik gine i ona ostaje potpuno sama. Zbog ovakvog odnosa sa knezom smatra se da je Jefimija imala veliki uticaj na kneginju Milicu, kasnije monahinju Jevgeniju.
1389 godine Jefimija i Jevgenija, nekada Milica, odlaze da mole za milost sultana Bajazita i da se zaloze za Stefana Lazarevica koji je u to vreme bio optuzen za izdaju. Pored toga zamolile su sultana da dozvoli prenosenje mostiju Svete Petke iz Trnova u Srbiju.
Jefimija kao prva Srpska pesnikinja
Jefimija je iza sebe ostavila tri zapisa koja se danas citaju kao poezija.
- Prvi zapis monahinje Jefimije zove se „Tuga za mladencem Ugljesom“. Zapisan je na dvostrukoj drvenoj ikoni namenjenoj manastiru Hilandaru.
- Drugi jeste „Zapi
s na Hilandarsokj zavesi“. Zavesa sadrzi izvezene likove Isusa Hrista, Jovana Zlatoustog i Vasilija Velikog i tekst „Moljenje Isusu Hristu“. - I poslednji tekst monahinje Jefimije jeste „Pohvala knezu Lazaru“. Namenjena je manastiru Ravanica kao pokrov knezu Lazaru. Ovo je njen poslednji rad nastao 1402 godine za vreme Angorske bitke.
Jefimijina smrt
Ova zena jako znacajna za istoriju Srbije, kako u dughovnom tako i u kulturoloskom smislu, ostala je upamcena kao simbol tragedije. Gde, kada i kako je umrla ne zna se, kao ni gde je sahranjena. Predpostavlja se da je poslednje godine svog zivota provela u manastiru Ljubostinja i da je tamo umrla i pokopana.
