Dositej Obradović je bio Srpski prosvetitelj, reformator, osnivač Velike škole i Bogoslovije. Danas, desetine škola i ulica širom Srbije nose njegovo ime. Govorio je 11 jezika i napisao 12 knjiga. Zalagao se za dostupnost obrazovanja običnom narodu i ženama.
Dimitrijevo detinjstvo i Dositejevo monaštvo
Rođen je kao Dimitrije Obradović, prema nekim izvorima 1739, a prema drugima 1742. godine, u Čakovu. Život mu je kao detetu doneo gubitak oba roditelja. Brigu o njemu preuzeli su rođaci iz Temišvara i upisali malog Dimitrija na zanat. Još kao dečak, pokazao je interesovanje za obrazovanjem i tako je otišao u manastir Hopovo, bežeći iz Temišvara.
Dolaskom u manastir, gde ga je primio iguman Teodor Milutinović, Dositej, tada još uvek Dimitrije, počinje da čita duhovne knjige, a kasnije mu dolazi u ruke i druga literatura. U Hopovu se zamonašio i dobio ime Dositej, koje je zadržao do kraja života, bez obzira na to što će kasnije skinuti mantiju.
Ipak, monaški život nije bio za njega. Kada je shvatio da znanje postoji i van zidina manastira, i zbog razočaranja u ostale monahe, Dositeja više nije zadržalo u Hopovu, posebno nakon smrti igumana Teodora. Mantiju je skinuo kasnije, dok je putovao Evropom, prikupljajući najbolje iz svakog naroda i donoseći to u Srbiju.
Dositej Obradović – Putovanje po Evropi
Iz manastira, Dositej najpre odlazi u Sremske Karlovce, odakle se upućuje za Zagreb, gde počinje da uči latinski jezik. Obišao je Italiju, Nemačku, Britaniju, Francusku, Habsburšku monarhiju, Rusiju, ceo Balkan i skoro celu Malu Aziju. Tokom svojih putovanja učio je jezike i obrazovao se. Tako se upoznao sa svojim idejama koje je želeo da donese u Srbiju. Radio je kao prevodilac, lektor, ali i kao fizički radnik. Počeo je da radi kao predavač nakon svojih putovanja kada se vratio u Dalmaciju. Duboko je verovao da će uspeti da doprinese obrazovanju srpskog stanovništva i počeo je da piše i da se zalaže za pisanje na narodnom srpskom jeziku koji će svako moći da razume i da pročita.
Dositej Obradović – Dolazak u Srbiju
Tokom prvog srpskog ustanka, Dositej je prikupljao priloge za ustanike, a zatim je, pozvan od strane Karađorđa, i sam došao u Srbiju. Godine 1807, Dositej stiže u svoju rodnu zemlju i započinje svoju misiju opismenjavanja Srba. Postavljen je za prvog direktora škola u Srbiji, što je označilo početak osnivanja mnogih obrazovnih ustanova koje su počele da pohađaju i devojčice. Samo godinu dana nakon dolaska, osnovao je prvu Veliku školu. Realizacija njegovih ideja napredovala je sporo, ali ne možemo osporiti da je njegov doprinos obrazovanju bio velik.
Umro je 1811. godine, a njegovi ostaci počivaju u porti sabornog hrama u Beogradu.
